Održan seminar – Zelene vrednosti- za članove i članice Zelene poslaničke grupe
U ponedeljak, 18. marta održan je seminar za članove i članice Zelene poslaničke grupe.
Seminar je otvorio prof. Vukašin Pavlović (Fakultet političkih nauka , BU), koji je u uvodu istakao zapažanja o prožimanju čoveka i prirode govoreći pri tom o ideji diverziteta kao o biološkom mnoštvu raznih vrsta koje su međusobno zavisne. Problematizujući odnos ekologije i kategorija kao što su politika i državnost, prof. Pavlović je istako da ekološka dimenzija relativizuje čak i pitanje suvereniteta neke države tj pravo neke države da na sopstvenoj teritoriji suvereno donese odluku o npr. upotrebi opasnih hemikalija jer time narušava životnu sredinu zemalja u svom okruženju i čitave planete. Profesor Pavlović naglašava da je ekologija važan aspekt svake državne politike, da u donošenju političkih odluka mora da vlada načelo predostrožnosti i da “politika” mora dobro da razmisli o posledecima. On takođe postavlja pitanje da li je moguće, ekocid koji na žalost nije prepoznat u međunarodnom pravu, uvrstiti u isti rang kao genocid. U odnosu čoveka prema životnoj sredini važno je čuvati prirodu kako se priroda ne bi dovela u stanje da pređe “prag izdržljivosti” posle koga procesi u prirodi postaju ireverzibilni. Zaključuje da bez zdrave prirodne sredine nema ni zdravog društva.
U nastavku je Tanja Petrović, izvršna direktorka Društva mladih istraživača Srbije govorila o izazovima sa kojima se OCD koje se bave ekologijom i zaštitom životne sredine suočavaju u naporima da ostvare dijalog i saradnju sa nadležnim institucijama u RS.
Ona je kao poseban problem naglasila neprecizno definisane nadležnosti resornih ministarstava (Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja) što dovodi do problema prilikom pokretanja inicijativa OCD-a.
Pored kritike postojećeg zakona, Tanja Petrović je izrazila negodovanje zbog ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine istakavši kao najznačajniju posledicu izostanak svake transparentnosti kada je u pitanju trošenje novca za zaštitu životne sredine.
Kao jedan od većih problema Tanja Petrović je identifikovala neučestvovanje građana u donošenju odluka, na šta se RS obavezala ratifikovanjem Arhuske konvencije. Kao jedan od primera neadekvatnog odnosa države prema projektima iz oblasti životne sredine ona navodi program “Natura 2000”. Iako je konstituisan Savet za uspostavljanje mreže, formirana radna grupa i napravljen akcioni plan, sa sprovođenjem ovog projekta stalo se u februaru 2011. godine.
Zoran Sretić iz Kancelarije za evropske integracije govorio je o ekološkoj politici EU.
Kao jednu od specifičnosti ove politike naveo je da se pri donošenju ekoloških propisa članice EU najčešće rukovode načelom subsidijarnosti, tj da se takvi propisi uglavnom donose na nivou EU a ne na nivou nacionalnih zakonodavstava članica jer postoji opravdanost da će te mere tako biti efikasnije sprovedene.
Za EU ekološki standardi se u velikoj meri temelje na ekonomskim razlozima. Ekološki zakoni koji su jednaki za sve članice i važe na teritoriji čitave unije omogućavaju zapravo slobodno funkcionisanje tržišta unutar EU.
On je naglasio da će Republika Srbija morati da usvoji te standarde kako bi uopšte mogla da učestvuje u utakmici. Kada su u pitanju fondovi EU Zoran Sretić smatra da bi kapitalni troškovi u oblasti životne sredine trebalo da se finansiraju tek kada Srbija postane članica, a ne iz postijećih predpristupnih fondova (ukoliko bi Srbija poslala članica 2019. godine najveća ulaganja bila bi u periodu 2019-2025. godina). U međuvremenu neophodno je ojačati administrativne kapacitete za: pisanje projekata, praćenje budžeta, praćenje sprovođenja….
Najveća ulaganja u živontnu sredinu koja predstoje Srbiji su u vode, a posebno u komunalne otpadne vode i njihovo prečišćavanje (oko 53% tj 5,55 milijardi Eur) – u ovom trenutku čistom vodom u Srbiji je pokriveno oko 70% stanovništva, dok je tretmanom otpadnih voda pokriveno samo 5%. U otpad se očekuju ulaganja od oko 26% tj oko 2,8 milijardi eura.
U nastavku seminara dipl.ing.tehnologije Elena Janković je govorila o izgradnji sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji. U uvodnom delu svog izlaganja je istakla da je zakonodavac taj koji je odgovoran za donošenje jasnih i preciznih zakona koji dovode do dugoročnih rešanja u ovoj oblasti a za koje postoji ekonomska opravdanost. Međutim navodi da je u Srbiji jedino bila aktivna i profitabilna reciklaža metala i to u poslednjih 40 godina a da kao zemlja nismo dovoljno ispitali mogućnost ponovne upotrebe (kao jedne od opcija). Opet kada se govori o spaljivanju otpada kao jednoj od mogućih opcija suštinski problem je u tome što nikada nije bilo obuke za ovaj sistem upravljanja otpadom.
Kao ključni problem u upravljanju otpadom (posebno opasnim kućnim otpadom) sa kojim se Srbija sreće ona identifikuje nedostatak opcije finalnog zbrinjavanja otpada (što odlaganje na deponiju svakako nije) . JKP ovaj otpad mogu jedino da neko vreme drže na deponiji, ali ne postoji rešenje šta će sa njim na kraju biti (da li će se izvoziti kao opasan otpad ili….). Za nas, kao društvo je bitno da upravljanje otpadom konačno postane profitabilno.
Kao zaključak napomenula je da je i pored napora koji su više od decenije ulagani u regulisanje ove oblasti poražavajuća činjenica da u RS još uvek postoji 168 gradskih smetlišta.
Takođe je dodala da je nerealno očekivati da RS može da se bavi jedino donošenjem strategija i planova jer bez njihove realizacije Srbiji predstoje veliki problemi u procesu pristupanja članstvu u EU.
Članica Zelene poslaničke grupe i predsednica Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine Milica Vojić Marković osvrnula se na važnost učešća OCD u donošenju zakona i propisa i govorila o pozitivnim iskustvima takve saradnje. Predložila je tešnju saradnju OCD i Zelene poslaničke grupe.
Prof. Neven Cvetićanin se osvrnuo na proces donošenja zakona u Narodnoj skupštini RS pomenuvši pri tom da je to dugotrajan proces koji često dovede do nezadovoljstva određenog broja učesnika u procesu. I on je predložio tešnju saradnju sa OCD društva koje se bave zaštitom životne sredine.
Učesnici seminara i panelisti saglasni su oko sledećeg: ne postoji dovoljno razvijena svest o potrebi zaštite životne sredine, zakoni su nejasni, nedležnosti nedovoljno jasno definisane. Kao rešenje predlažu bolje planiranje ekoloških mera i čvršću saradnju institucija i Organizacija civilnog društva. Zelenu poslaničku grupu vide kao platformu za rad na postizanju ovih ciljeva.
Ovde možete pogledati prezentacije sa seminara.